Otrov ili lek
Engleska izreka kaže: „Nečiji lek, drugome je otrov“. Puno istine, kao i u većini narodnih umotvorina, sadržano je i ovde. Otrov je reč koja se olako koristi. U krajnjoj liniji, otrove najčešće posmatramo sa aspekta ljudske vrste, praktično zaboravljajući koliko šarenilo postoji u prirodi…
Koliko ste puta čuli da neko govori da je ovo ili ono otrovno i opasno? Jeste li znali da su neke od osnovnih namirnica u kući otrovne? Nije cilj ovog teksta da stvara paniku, ali manje više sve što se nalazi u Vašem okruženju je na ovaj ili onaj način otrovno. Vrlo rano su ljudi primetili da pojedine materije unete u organizam čak i u sasvim malim količinama mogu dovesti do opšteg lošeg stanja organizma, pa čak i do smrti. Ironično, ali vrlo kasno je uočeno da supstance koje nas okružuju, pa čak i one od kojih smo građeni mogu biti vrlo otrovne.
Preko dve trećine naše telesne mase čini voda. Procenjuje se da oko 1,5L destilovane, savršeno čiste vode popijene na prazan stomak može izazvati vrlo teško trovanje pa čak i smrt. Natrijum hlorid ili kuhinjska so takođe je veoma otrovna za ljude. Svega 9g kuhinjske soli može dovesti do smrti. Protivotrov? Pa recimo 1,5L destilovane vode, pomenute ranije. Dakle, više nije bitno da li na nekoj posudi piše otrov ili ne, već koliko smo neke supstance uneli u organizam. Takođe bitna stvar je koja kombinacija supstanci je uneta u organizam.
