Smixy’s Weblog

Francuska zvezda tenisa, Rene Lacoste, ostavio je trag u dve, na prvi pogled, nespojive oblasti: tenisu i modi. Lacoste je trostruki pobednik French Opena, dva puta pobednik Wimbledona i vlasnik dve U.S.Open titule.

Kada je 1926.godine osvajao prestižni turnir U.S. Open, Rene je na sebi imao nešto što je sam i dizajnirao; reč je o beloj majici kratkih rukava napravljenoj od vazdušastog pamučnog materijala koji je brzo i lako upijao znoj. Bila je značajno kraća od tada prihvatljive dužine muških košulja a njenu pletenu kragnu je bilo moguće podići i tako zaštititi vrat od jakog sunca. Ovaj komad odeće je zaista predstavljao radikalan zaokret u odnosu na, u to vreme, standardnu opremu tenisera kako zbog svojih performansi tako i po formi. U devetnaestom veku kao i početkom dvadesetog, teniseri su na terenu, iz današnjeg ugla, izgledali krajnje neobično: duge pantalone, košulja dugih rukava i kravata, što je, sasvim jasno, bio vrlo neudoban i problematičan izbor.

Ipak, priča o krokodilu počinje tek godinu dana kasnije. Tokom odlučujućeg meča na Davis Cupu, kapiten Francuske, Rene Lacoste se sa kapitenom svog tima kladio u kofer od kože ovog reptila ukoliko pobedi u odlučujućem meču. Američka štampa mu je odmah dodelila nadimak the Alligator: “Young Lacoste didn’t win the game or the alligator-skin suitcase, but he certainly fought like an alligator.” Nadimak je apsolutno odgovarao njegovom ponašanju na teniskom terenu, jedinstvenoj upornosti i izdržljivosti. U čast ovog brzo prihvaćenog nadimka njegov prijatelj Robert Geore napravio je grafičko rešenje koje je Rene dao da se izveze na sakoima koje je nosio na turnirima.Odlazak sa teniskog terena tridesetih godina, bio je trenutak da Lacoste i André Gillier, vlasnik najveće francuske tekstilne kompanije, osnuju La Societe Chemise Lacoste i počnu proizvodnju revolucionarne teniske majice sa vezom krokodila. Uspeh je bio očekivan a asortiman se ubrzo proširio i na opremu za golf i jedrenje. Nakon prekida proizvodnje tokom ratnih godina, slavna bela teniska majica je pedesetih dobila replike u više boja a počeće i izvoz na veliko američko tržište. Majica sa krokodilom će preko okeana postati statusni simbol namenjen pre svega javnim ličnostima i imućnijem sloju društva. To je reputacija koju će zahvaljujući stilu i kvalitetu Lacoste zadržati i sedamdesetih i osamdesetih.
Treba reći da je ovo prvi slučaj da je ime firme ili njen logo postavljen na licu samog proizvoda a ne u njegovoj unutrašnjosti. Lacoste majice smatraju se i prvim primerom sportske odeće koja je prerasla osnovnu namenu i vremenom postala modni proizvod.Devedeste će označiti novu etapu u pozicioniranju branda; slobodnije mešanje onoga što se ranije smatralo modom i nečega što je isključivo bio sportswear omogućilo je stvaranje jedinstvenog lifestyle identiteta. Lacoste danas nije ni samo modni ni samo sportski brand i insistira na jedinstvenoj i drugačijoj poziciji. Dolazak Christophera Lemairea na čelo dizajn tima 2000.godine označiće njegovu pravu renesansu. Biće to početak vrlo zanimljivog, rafiniranog prodora u modne vode na temeljima bogate tradicije kuće i sa naglašenom orijentacijom ka boji. Lemaire je ime sa težinom na modnoj sceni i neko ko je do sopstvenog branda stigao nakon prakse i saradnje sa imenima poput Saint Laurenta, Lacroixa ili Muglera.

Nešto se nije promenilo do danas. Lacoste je pre svega uspešna porodična firma. Reneov naslednik bio je njegov sin, Bernard koji je kompaniju preuzeo 1963.godine a od 2005. na njenom čelu se nalazi njegov mlađi brat i dugogodišnji najbliži saradnik Michael Lacoste. Iz godine u godinu bitno se menjaju brojke koje označavaju rast prodaje. Dok se šezdesetih uspešnost označavala sa 300.000 Lacoste proizvoda godišnje, 2005. beleži gotovo 50 miliona prodatih proizvoda: odeće, obuće, parfema, proizvoda od kože, satova i naočara u više od 110 zemalja sveta. Dosta se duguje mudrim partnerstvima sa uspešnim i već afirmisanim teniserima poput Andya Roddicka, mladog, obećavajućeg Francuza Richarda Gasqueta ili ruskinje Tatiane Golovin. Lacoste povećava i svoje prisustvo u svetu golfa gde su njegovi najistaknutiji predstavnici dvostruki Masters šampion José María Olazábal ili prva igračica sveta Lorena Ochoa.

Turisti kupuju na pogrešnim mestima. Ako ste iz porodice saudiarabijskih prinčeva, to ćemo vam oprostiti i priznati da su Prada, Dior i Gucci butici naređani u aveniji Montaigne (Montenj) najprilagođeniji vama. Ukoliko ste samo smrtnik, to jest turista sa Balkana, možda će vam dobro doći pomoć nekoga ko u Parizu već dugo živi i… kupuje.Putujete u Pariz? Na poslovni put sa prebogatim gazdom? Pozvala vas je tetka nakon dvadeset godina boravka u Parizu? Ili je košarkaski klub vašeg fakulteta uspeo da vas ugura na svoju grupnu vizu kao klupsku medicinsku sestru? Bez obzira da li ćete u džepu imati 300, 1000 evra ili Golden Amex karticu bez ograničenja, pročitajte ovaj tekst. On je plod sedmogodišnjeg iskustva strasnog tragača za bonnes affaires (bon afer, dobra ponuda).

Pariz se geografski deli na dva dela: Rive gauche (riv goš, leva obala) i Rive droite (riv droat, desna obala). Izmedju njih je, naravno, ona prljava rečica Sena. U Parizu se ne kaže “kod mene u kraju” već “u mom arondismanu”. Ukupno ima 20 arondismana čije je podzemlje gusto protkano tunelima metroa. To znači da, ako ste samo par dana u Parizu, svašta možete videti i doživeti. U ovom vodiču nećete naći savet kako da usmrtite japanske turiste ne biste li videli Mona Lizu ili koju lozinku treba reći Peri Srbinu koji prodaje ulaznice za bateaux mouches*. Usredsredićemo se na nešto mnogo jednostavnije, bliže nama i dakle prirodnije: šoping. Svi znaju da je Pariz raj za kupce. Grad u kome možete naći sve. Ukoliko znate gde da tražite.

Engleska izreka kaže: „Nečiji lek, drugome je otrov“. Puno istine, kao i u većini narodnih umotvorina, sadržano je i ovde. Otrov je reč koja se olako koristi. U krajnjoj liniji, otrove najčešće posmatramo sa aspekta ljudske vrste, praktično zaboravljajući koliko šarenilo postoji u prirodi…

Koliko ste puta čuli da neko govori da je ovo ili ono otrovno i opasno? Jeste li znali da su neke od osnovnih namirnica u kući otrovne? Nije cilj ovog teksta da stvara paniku, ali manje više sve što se nalazi u Vašem okruženju je na ovaj ili onaj način otrovno. Vrlo rano su ljudi primetili da pojedine materije unete u organizam čak i u sasvim malim količinama mogu dovesti do opšteg lošeg stanja organizma, pa čak i do smrti. Ironično, ali vrlo kasno je uočeno da supstance koje nas okružuju, pa čak i one od kojih smo građeni mogu biti vrlo otrovne.

Preko dve trećine naše telesne mase čini voda. Procenjuje se da oko 1,5L destilovane, savršeno čiste vode popijene na prazan stomak može izazvati vrlo teško trovanje pa čak i smrt. Natrijum hlorid ili kuhinjska so takođe je veoma otrovna za ljude. Svega 9g kuhinjske soli može dovesti do smrti. Protivotrov? Pa recimo 1,5L destilovane vode, pomenute ranije. Dakle, više nije bitno da li na nekoj posudi piše otrov ili ne, već koliko smo neke supstance uneli u organizam. Takođe bitna stvar je koja kombinacija supstanci je uneta u organizam.